Analiticka geometrija

Analitička geometrija u ravni

„Cogito ergo sum” – „Mislim dakle postojim” Rene Dekart

Analitičku geometriju je otkrio Rene Dekart objavljivanjem priloga La Géométrie u svom delu Discours de la méthode pour bien conduire sa raison et chercher la verité dans les sciences iz 1637 godine. Prema anegdoti, Dekart je inspiraciju za uvođenje koordinatne ravni dobio posmatrajući muvu na plafonu. Analitičkoj geometriji ime je dao Njutn, pri čemu je pod analitičkom geometrijom podrazumevao proučavanje geometrijskih figura pomoću algebarskih jednačina.

Rene Dekart je rođen 31. marta 1596. godine, u La Eju, u Francuskoj. Obrazovanje je stekao u Anjonu upisavši Jezuitsku školu u La Flešu sa samo osam godina. Tu je proveo osam godina učeći logiku, matematiku i tradicionalnu Aristotelovu filozofiju. Imao je problema sa zdravljem, pa je dobio dozvolu da ostaje u krevetu do jedanaest sati ujutru. Tu naviku je zadržao do kraja života. Dekart je verovao da jedino matematika predstavlja sigurno znanje, pa je zato tvrdio da sve mora biti zasnovano na njoj. Po završetku škole preselio se u Pariz i posle nekog vremena upisao je Univerzitet u Puatijeu. Diplomiravši prava 1616, prijavio se za vojnu školu u Bredau. 1618. godine počeo je da uči matematiku i mehaniku kod holandskog naučnika Isaka Bekmana, spoznajući jedinstvo prirodnih nauka. Posle dve godine provedene u Holandiji, putovao je po Evropi da bi se 1619.godine priključio Bavarskoj vojsci. U periodu od 1620. do 1628. godine Dekart je putovao po Evropi, boraveći u Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj. Dekart se vremenom umorio od silnih putovanja i odlučio da se skrasi. Dugo je birao zemlju koja bi odgovarala njegovoj prirodi i na kraju se odlučio za Holandiju. Tu je živeo tokom sledećih dvadeset godina. 1649. godine švedska kraljica Kristina ubedila je Dekarta da dođe u Stokholm. Dvadesettrogodišnja kraljica je želela da crta tangente u pet sati ujutru, tako da je Dekart razbio svoju životnu naviku ustajanja u jedanaest sati. Želeći da svojim savetima utiče na ćudljivu vladarku, tada moćne zemlje, kako bi time učinio nešto za mir u svetu, Dekart je podnosio surove uslove u zemlji stena i glečera. Posle samo nekoliko meseci provedenih na hladnoj severnoj klimi, hodajući svako jutro do palate, Dekart je umro 11. februara 1650. godine od zapaljenja pluća, u pedeset i četvrtoj godini.

analiticka-geometrija

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s