Arhive kategorija: Uncategorized

Kompozicija i inverzna funkcija

kompozicija i inverzne funkcije

Advertisements

Функције

Функција или пресликавање је правило придруживања једног елемента из скупа {\displaystyle \,X} који се тада назива домен функције, другом елементу из скупа {\displaystyle \,Y}кодомен функције, који се још назива и контрадомен функције, скуп копија, скуп слика. Домен функције{\displaystyle f}се често означава са {\displaystyle {\mathcal {D}}(f)}, а кодомен са{\displaystyle {\mathcal {K}}(f).}

Елементи скупа {\displaystyle \,X} називају се аргументи, независно променљиве, оригинали пресликавања, ликови, или елементи домена. Скуп {\displaystyle Y} назива се кодомен (контрадомен) функције, скуп копија, слика, итд. Често се домен функције f означава са {\displaystyle {\mathcal {D}}(f)}, а кодомен понекад{\displaystyle {\mathcal {K}}(f).} 

За записивање функција обично се користе неке од следећих ознака:{\displaystyle f:X\rightarrow Y,}, {\displaystyle f:x\rightarrow y,\;x\in X,\;y\in Y.} или{\displaystyle y=f(x),}. Опсег, распон, подручје дефиниције функције, односно домен функције {\displaystyle f}представља скуп вредности x за које функција достиже вредности f(x).

Основна карактеристика функције је да за једну улазну вредност добија највише једна излазна вредност.

Основни појмови …razvoj-pojma-funkcije

kvadratna_funk_slika_5

 

Analiticka geometrija

Analitička geometrija u ravni

„Cogito ergo sum” – „Mislim dakle postojim” Rene Dekart

Analitičku geometriju je otkrio Rene Dekart objavljivanjem priloga La Géométrie u svom delu Discours de la méthode pour bien conduire sa raison et chercher la verité dans les sciences iz 1637 godine. Prema anegdoti, Dekart je inspiraciju za uvođenje koordinatne ravni dobio posmatrajući muvu na plafonu. Analitičkoj geometriji ime je dao Njutn, pri čemu je pod analitičkom geometrijom podrazumevao proučavanje geometrijskih figura pomoću algebarskih jednačina.

Rene Dekart je rođen 31. marta 1596. godine, u La Eju, u Francuskoj. Obrazovanje je stekao u Anjonu upisavši Jezuitsku školu u La Flešu sa samo osam godina. Tu je proveo osam godina učeći logiku, matematiku i tradicionalnu Aristotelovu filozofiju. Imao je problema sa zdravljem, pa je dobio dozvolu da ostaje u krevetu do jedanaest sati ujutru. Tu naviku je zadržao do kraja života. Dekart je verovao da jedino matematika predstavlja sigurno znanje, pa je zato tvrdio da sve mora biti zasnovano na njoj. Po završetku škole preselio se u Pariz i posle nekog vremena upisao je Univerzitet u Puatijeu. Diplomiravši prava 1616, prijavio se za vojnu školu u Bredau. 1618. godine počeo je da uči matematiku i mehaniku kod holandskog naučnika Isaka Bekmana, spoznajući jedinstvo prirodnih nauka. Posle dve godine provedene u Holandiji, putovao je po Evropi da bi se 1619.godine priključio Bavarskoj vojsci. U periodu od 1620. do 1628. godine Dekart je putovao po Evropi, boraveći u Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj. Dekart se vremenom umorio od silnih putovanja i odlučio da se skrasi. Dugo je birao zemlju koja bi odgovarala njegovoj prirodi i na kraju se odlučio za Holandiju. Tu je živeo tokom sledećih dvadeset godina. 1649. godine švedska kraljica Kristina ubedila je Dekarta da dođe u Stokholm. Dvadesettrogodišnja kraljica je želela da crta tangente u pet sati ujutru, tako da je Dekart razbio svoju životnu naviku ustajanja u jedanaest sati. Želeći da svojim savetima utiče na ćudljivu vladarku, tada moćne zemlje, kako bi time učinio nešto za mir u svetu, Dekart je podnosio surove uslove u zemlji stena i glečera. Posle samo nekoliko meseci provedenih na hladnoj severnoj klimi, hodajući svako jutro do palate, Dekart je umro 11. februara 1650. godine od zapaljenja pluća, u pedeset i četvrtoj godini.

analiticka-geometrija

Delphi tutorijal

http://www.znanje.org/knjige/computer/delphi/01/objekti.htm

Stepenovanje i korenovanje

Stepenovanje i korenovanje 

matematika

Ako si propustio u skoli….

zadaci:

ovde mozete preuzeti neke zadatke:  http://draganmilosevic.athost.net/

1.STEPENOVANJE

2.KORENOVANJE

2.Stepen_ciji_je_izlozilac_prirodan_broj

3.Stepen_ciji_je_izlozilac_ceo_broj

4.Stepen_ciji_je_izlozilac_ceo_broj-vezbe

5.1.Obavezan_domaci_zadatak-stepenovanje_o23 5.1.Obavezan_domaci_zadatak-stepenovanje_o45

5.Stepenovanje-vezbe_rad_u_grupama_o23

5.Stepenovanje-vezbe_rad_u_grupama_o45 6.Decimalni_zapis_broja_u_standardnom_obliku

7.Stepenovanje-vezbe

8.Definicija_n-tog_korena

9. Operacije sa korenima

10.Prosirivanje_i_skracivanje_korena

11.Operacije_sa_korenima-vezbe

13.Racionalisanje_imenioca

20.Pojam_imaginarnog_broja_i_operacije 21.Komplesni_brojevi_i_osnovne_operacije

22.Konjugovano_kompleksni_broj

Windows Movie Maker

Windows-Movie-Maker

Bez obzira na to da li više volite holivudsku ili nezavisnu produkciju, u programu Movie Maker ste sami svoj režiser.

Dodavanje i uređivanje projekcije slajdova i video zapisa

Brzo dodajte fotografije i snimke sa svog računara ili fotoaparata u Movie Maker. Zatim obavite precizna podešavanja filma u skladu sa svojim željama. Možete da premeštate stavke ili da usporite ili ubrzate snimak. Sve zavisi od vas.

Uređivanje filmske muzike i dodavanje teme

Poboljšajte svoj film pomoću zvuka i tema. Movie Maker automatski dodaje prelaze i efekte, tako da će vaš film izgledati besprekorno i profesionalno.

Deljenje filma na mreži

Kada film bude gotov, delite ga na mreži na lokaciji Facebook, YouTube ili na drugim lokacijama za društveno umrežavanje i deljenje video zapisa. Pošaljite e-poruku sa vezom do filma članovima porodice i prijateljima kako ga ne bi propustili.

Za rad u movie  makeru

Movimaker.ppt

Ovde mozete preuzeti link za program koji konvertuje video zapis u unaj koji vama treba , najčešće wmv :  http://www.easiestsoft.com/

moviemaker

linkovi:

http://windows.microsoft.com/sr-latn-cs/windows-live/movie-maker-get-started

http://pilcasopis.wordpress.com/2011/01/06/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80-iv-windows-live-moviemaker/

https://skydrive.live.com/view.aspx/.Public/WLMMkorakpokorak.docx?cid=f96ed643b0d75754&id=documents

 

Šta je CMS?

Mnogi kojima je potrebna izrada internet prezentacije po prvi put se susretnu sa akronimom CMS kada počnu da traže web dizajnera ili  web dizajn firmukojoj će poveriti izradu svog sajta. Naravno, mnogima tada nije baš najjasnije šta je to CMS, čemu služi i zašto bi im tako nešto trebalo.

21989-cms-php

Jednostavno rečeno, ako imate nameru ili potrebu da redovno dodajete ili menjate sadržaj na vašem web sajtu (a to bi bilo poželjno u svakom slučaju, ako ste ozbiljni u pogledu svog prisustva na internetu) onda vam CMS može biti od pomoći. U suprotnom, CMS vam verovatno neće trebati….pročitaj ceo članak